Čudne posledice anksioznosti

Prevedeno i obrađeno iz knjige Hope and Help for Your Nerves

Osoba koja je bila duži vremenski period u anksioznom stanju može poprimiti neke naizled veoma čudne i zastrašujuće osobine i pomisliti da se zauvek "promenila" ili da će zauvek ostati takva. Stvari koje se opisane ovde su posledice dugotrajnog anksioznog stanja u kojem je osoba bila. Još jednom, shvatite da su sve ove posledice prolaznog karaktera.

Neke od tih stvari su:

Te stvari se kod osobe razvijaju baš tim redom kao što su napisane. Da li uviđate šablon? Jedna stvar vodi ka drugoj itd...

Neodlučnost

Neodlučnost može biti veoma iscrpljujuća stvar za anksioznu osobu. Usled dugotrajne psihičke i emocionalne iscrpljenosti, osoba je dovoljno da pomisli na jedan aspekat nekog problema, i da se emocionalno veže za rešenje. Odmah posle toga može pomisliti i na skroz suprotan aspekat problema i da se i za njega emocionalno veže istim intenzitetom kao sa onim prvim.

Anksiozna osoba čas razmišlja na jedan način, čas na drugi način, i nikako ne može da se odluči šta je "pravi" način, jer oba načina izlgedaju ravnopravni. To osobu samo dodatno iscrpljuje i demorališe, jer ne zna za šta treba da se odluči.

(Auto)Sugestija

Usled svoje neodlučnosti koja ja nastupila kao rezultat dugotrajne anksioznosti, i usled nemogućnosti da "donosi prave odluke", osoba počinje da se okreće ka drugima i počinje da veruje drugima više nego sebi. Povremeno je podložna i autosugestiji da se možda nikada neće oporaviti, i reakcija osobe na ovakvu misao može biti zastrašujuća...

Pošto je osoba sada u stadijumu totalne zbunjenosti, više ne zna da li da veruje sama sebi ili drugima, ili da li uopšte nekome treba da veruje, nije ni čudo da je sledeća stvar koja nastupa upravo gubitak samopouzdanja.

Dezintegracija sopstvene ličnosti

Sledeća stvar koja može da nastupi na scenu jeste tzv osećaj "raspadanja sopstvene ličnosti", odnosno dezintegracija ličnosti. Nemojte da vas ovako nešto plaši. Osoba se oseća kao da je na neki način izgubila samu sebe, izgubila svoje "ja", dezintegrisala se... Naravno, ovo je samo subjektivna predstava (pogrešna), vaša ličnost se nije raspala u pravom smislu te reči.

To možda nije slučaj sa vama, ali ako se osećate kao što je iznad opisano, shvatite da je sve to posledica dugotrajnog straha i tenzije, i vaš um pokušava na racionalan način da objasni samom sebi šta se sa telom dešava. To stvara iluziju dezintegracije, odnosno "raspadanja ličnosti". Shvatite - to je iluzija.

Prihvatite sve ove čudne osobine koje ste možda poprimili i shvatite da, čim se vaše emocionalne reakcije smire, da ćete se ponovo osećati "integrisano". Shvatite još i da je ovo samo trenutna stvar - prolazna faza. Tokom vremena, vratiće vam se samopouzdanje, a kad vam se povrati samopouzdanje, bićete ponovo u harmoniji.

Međutim, možda će vam u početku sve ovo izgledati jako teško i možda stvarno nećete misliti da je oporavak moguć. Ok, prihvatite to...

Ono što je bitno za početak jeste da ČVRSTO ODLUČITE da se promenite.

Videćete da će vam ta vaša sama odluka dati jedno novo osećanje - osećanje koje možda dugo vremena niste osetili. To je početak povratka vašeg samopouzdanja.

Kako vaše samopouzdanje bude raslo sve više i više, nada u to da će vam biti bolje će uskočiti u igru. Možda ćete povremeno i očajavati i opet pomišljati da se nikada nećete oporaviti, to više neće biti bitno, zato što ćete sada imati oslonac - određenu količinu samopouzdanja koju ste stekli svojim iskustvom. Upamtite - samopouzdanje koje jednom steknete svojim iskustvom vas nikada neće napustiti!

Back to top