Kada ce mi biti bolje?

Prevedeno i obrađeno iz knjige Hope and Help for Your Nerves

Verovatno je vaše najčešće pitanje tokom vašeg oporavka: "Kada ću konačno biti dobro, kada će mi biti bolje? Kada ću ponovo normalno živeti? Još koliko dugo treba da čekam?"

Iako ste promenili vaš pogled na stvari, i imate novi pristup prema vašem stanju, trebate shvatiti da će se vaši simptomi vraćati ponovo, i to određeni vremenski period. Morate biti spremni i prihvatiti tu činjenicu. Vaši nervi će i dalje lučiti adrenalin u povećanim količinama, iako ste vi prihvatili novi pogled na stvari.

Postoji slučaj koji je zajednički za mnoge ljude, a to je da kad posle razgovora sa psihijatrom ili psihologom, ili bilo kojim drugim stručnim licem o njihovom stanju, oni se osećaju mnogo bolje, čak misle da je mukama konačno došao kraj, i da su konačno izlečeni. Nemojte padati u ovakve zamke, već sutradan uvidećete da ipak nije tako kao što mislite. Ponavljam još jednom – ne postoji brz način da preko noći budete bolje.

Razumevanje prirode vašeg stanja i i vaša istinska želja za apsolutnim prihvatanjem i puštanjem vremena da odradi svoje će vas izlečiti, budite sigurni u to. Vaš cilj treba da bude mirno i staloženo prihvatanje svega što vam se dešava, bez ikakvog osvrtanja na to koliko ste dugo bolesni ili još koliko vam vremena treba da konačno budete zdravi.

Ja potpuno vas razumem kako se možete osećati u početku kada rešite da prihvatite svoje stanje. Iako ste rešili da mentalno prihvatate sve šta vam se dešava, i iako imate jedan novi pogled na celu stvar, vrlo je verovatno da će vam u početku biti jako teško da mirno i staloženo prihvatate sve što vam se dešava i sve crne misli koje imate o svom stanju i o sebi. Nemojte biti razočarani ili obeshrabreni ni u jednom trenutku. Nemojte odustajati nikada! U početku je dovoljno samo da usmerite vaše misli ka prihvatanju vaših simptoma i senzacija. Tokom vremena biće vam sve lakše i lakše da prihvatate vaše simptome.

Takođe treba napomenuti, da iako vi u početku ne želite da budete uplašeni, možda ćete i dalje imati određeni strah, tačnije onaj drugi strah koji je bitan za prevazilaženje paničnih napada. Nemojte da vas obeshrabri ako i dalje u početku budete dodavali drugi strah na prvi strah. Samo ako razumete prirodu vašeg stanja, i način koji je potreban da preduzmete, dakle samo ako razumete šta je potrebno da preduzmete, verujte da ste na dobrom putu ka izlečenju i ozdravljenju! Dakle, na taj način ste napravili prvi korak ka izlečenju, i više nema povratka tamo gde ste bili. Dovoljno je da u početku samo POŽELITE da više ne budete uplašeni.

Kada jednom ODLUČITE da prihvatite sve svoje čudne senzacije, iako ste i dalje uplašeni, tokom vremena ćete izgubiti taj strah, i bićete sve manje i manje uplašeni.. To je zato što vaše apsolutno prihvatanje otpušta određenu tenziju i na taj način postepeno smanjuje intenzitet vaših simptoma. Na ovaj način u igru počinje polako da vam se vraća nada, i počinje polako ali sigurno da vam raste samopouzdanje. Strah se sve više i više smanjuje.

Mnogo puta sam to spomenuo, pa ću to i sada opet spomenuti, jer je veoma važno – morate biti okupirani nečim za vreme vašeg oporavka.. Međutim, moram vam skrenuti pažnju da nikako ne smete na silu tražiti nešto samo da bi ste tek tako bili zauzeti nečim i na taj način zaboravili sebe. Nemojte to raditi. Potrebno je da nađete neku zanimaciju u kojoj vi uživate, nešto što vas zaista interesuje. Okupacija je bitna zato što preusmerava vaše misli na spoljašnji svet, više niste obuzeti samo sobom i svojim stanjem, već počinjete polako da preusmeravate svoje misli ka drugim i lepšim stvarima. Dok ste okupirani nekom zanimacijom, vaši simptomi će se i dalje vraćati, međutim biće vam lakše da ih prihvatite i plutate sa njima, jer ćete i jednim delom biti obuzeti svojom okupacijom, a možda čak i totalno zaboravite na svoje simptome – utoliko bolje!

Sa dobrom ishranom, umerenom fizičkom aktivnošću i radom na prihvatanju simptoma iz dana u dan, moguće je da se osoba kompletno oporavi u roku od 2 ili 3 meseca od početka promene pogleda na stvari. Shvatite da ovo nije apsolutna odrednica, nekim ljudima će biti potrebno više, nekima čak i manje. Koliko god vremena da je vama potrebno, nije bitno, bitno je da ćete na kraju izaći kao pobednici.

Kako vam se strah bude sve više i više smanjivao, i kako vam samopouzdanje bude sve više i više raslo, počećete polako ali sigurno da gubite interesovanje u vaše simptome. Na momente ćete početi da zaboravljate na sebe i svoje stanje. Kasnije će ti momenti prerasti u sate, pa ćete početi da zaboravljate na svoje stanje sve duži i duži vremenski period. Počećete sve više i više da budete zainteresovani za spoljašnji svet, za stvari koje vas zanimaju. Tada za sebe možete reći da ste dobro, i na pravom putu da vam bude još bolje.

Back to top