Osećaj nerealnosti – odvojenost od sveta

Prevedeno i obrađeno iz knjige Hope and Help for Your Nerves

Nije neobično čuti ljude koji pate od anksioznosti da kažu:

"Ne mogu nikako da stupim u kontakt sa drugim ljudima. Kao da su oni u jednom svetu, a ja se nalazim u nekom drugom, nerealnom svetu. Kao da sanjam! Da li ću se uopšte ja ikada vratiti u normalu?!"

Ovakav osećaj se može ljudima javljati samo na momente, ili se pak ljudima može činiti da se osećaju ovako skoro svo vreme dok su budni.

Zašto se ovaj osećaj javlja? Vidite, čak i ljudima koji ne pate ni od kakvih problema je ponekada teško da budu zainteresovani za bilo šta kada imaju gomilu nerešivih problema. Još je teže anksioznim ljudima da budu zainteresovani za bilo šta iz spoljašnjeg sveta, jer su njima misli konstantno uperene na svoje unutrašnje stanje, na to kako se osećaju. Upravo to, upravo ta konstantna introspekcija i povlačenje u sebe jeste glavni razlog zašto se možete osećati tako odvojeno od ostatka sveta. Kao da postoji zavesa između vas i ostatka sveta!

Možete se osećati nerealno i to na nekoliko različitih načina. Možda imate utisak kao da ste van svog tela i da posmatrate svoje telo. Strašno, znam. Može vam se takođe desiti da kada dodirujete stvari, vi znate da ih dodirujete, ali jednostavno ne možete da osetite da ih dodirujete. Nije retka pojava da vam se desi dok ste u nekom društvu i čujete nekog da se smeje, da vam taj smeh izgleda tako nerealno i da uopšte ne možete sebe zamisliti kako se u tim trenucima smejete. Možda tada pokušavate da se veštački nasmejete, čisto da bi ste se uklopili, ali vam ne ide od ruke! Smejanje vam tada teško polazi za rukom zato što ste toliko uneti u sebe, toliko ste podložni introspekciji, da možda i niste svesni koliko je to postala vaša navika. Non stop motrite na to kako se osećate, iz trenutka u trenutak.

Najčešća greška koju ljudi prave jeste da oni žele da pobegnu iz tog nerealnog sveta odmah. Žele da se istog trenutka vrate u normalu. Upravo to ih i sprečava da se vrate u normalu. Shvatite, taj povratak mora biti postepen, nikako se ne može desiti istog trenutka. Zašto? Zato što ste mesecima, možda i godinama, držali sebe u stanju konstantne anksioznosti i introspekcije, i sada nije moguće promeniti sve to u jednoj sekundi. To bi bilo previše. Možda će biti potrebno nekoliko meseci da bi ste se otarasili tog osećaja nerealnosti. Nemojte da vas ovo obeshrabri, kolko god da treba, znajte da je vredno.

Iluzija koju stvara osećaj nerealnosti može biti toliko jaka da vam se može činiti da ste izgubili osećanja za one ljude koje vam nešto znače u životu. Čak može biti da i prema sopstvenoj deci više ne osećate ono što ste osećali. Ako se ovako osećate budite uvereni da je ovo samo iluzija koja je stvorena dugotrajnom anksioznošću i mučenjem sopstvenog uma dubokom i konstantnom introspekcijom. Ovakve zastrašujuće osećaje možda imate već neko vreme, tako da je sada teško odvojiti se od njih.

Najveća greška koju možete napraviti je to da na silu pokušavate da vam se normalna osećanja vrate. Nemojte toliko mnogo od sebe da tražite! Morate pustiti da vreme odradi svoje i da se vaša normalna osećanja sama vrate. Kao da su vam trenutno osećanja zamrznuta, i potrebno je određeno vreme da prođe da bi se ta osećanja otopila i vratila ka vama.

Kada shvatite da je osećaj nerealnosti zapravo rezultat dugotrajne anksioznosti i introspekcije, i kada shvatite da niste na putu za ludilo, možda ćete istog tog tenutka osetiti veliko olakšanje i učiniće vam se da nemate nikakvog straha više. Moguće je da ćete se istog trenutka osetiti kao da ste konačno pobedili taj osećaj nerealnosti, kao da ste odjednom postali deo ostatka sveta. Ovaj osećaj da ste postali deo normalnog sveta neće trajati dugo, znajte i budite spremni na tako nešto. Osećaj nerealnosti je tako dugo bio sa vama, kako je moguće očekivati da možete odjednom da ga se otarasite? Nemojte da se uznemirite kad vam se ovaj osećaj ponovo vrati.

Moguće je da će vam tada pasti na pamet da sa vama stvarno nešto ozbiljno nije u redu, i da to nije samo anksioznost. Moguće je i da pomislite da vama zaista nema spasa. Budite sigurni da je sa vama sve u redu, i da ćete se vremenom oporaviti, vaš osećaj nerealnosti će iščeznuti, samo ako date sebi dovoljno vremena da se oporavite. Nemojte biti prevareni vašim trenutnim osećanjima!

Veoma čudna osećanja poput osećaja nerealnosti mogu vas s vremena na vreme preplaviti, i kad god se to desi, podsetite sebe da vaš oporavak leži u mirnom i staloženom prolasku pored ovih osećanja, ponovo i ponovo, dok god ta osećanja ne nestanu ili vam više ne predstavljaju problem. Znajte da sva ova čudna osećanja nemaju nikakvog objektivnog značaja, iako mogu biti veoma uznemirujuća. Oporavak se ne sastoji u tome da vi pokušavate na silu da odbacite ta osećanja, da ih zamaskirate lekovima ili da nekako zaobiđete ta osećanja na bilo koji drugi način! Oporavak se sastoji u mirnom i staloženom prihvatanju tih čudnih osećanja i nebežanju od istih.

Znam šta ćete reći: "Pa ja ne mogu nikako da se opustim, u tome i jeste problem!" Potpuno razumem ako kažete da se nikako ne možete opustiti, čak šta više odlično mi je tako nešto poznato. Ukoliko ne možete opustiti telo, siguran sam da možete opustiti odnos prema vašem trenutnom stanju. Dakle, u vašem umu, olabavite malo što se tiče osećaja nerealnosti, ili pak iskreno, iz sveg srca poželite da možete da se opustite. Ako ovo uradite, to će opustiti vaš um, a odatle će vremenom proizići i opuštanje tela.

Dakle, ako je osećaj nerealnosti deo vašeg stanja, budite spremni da radite sa tim osećanjem neko vreme, da živite sa time, i nemojte biti impresionirani tim osećajem! Možda će zvučati smešno, ali slobodno se osećajte nerealno koliko god je to potrebno.Nemojte bežati od toga osećanja. Kada to prihvatite, postajete opušteniji, i interesovanje za spoljašnji svet vam se polako ali sigurno vraća, postajete više fokusirani na spoljašnjost nego na vaše unutrašnje stanje. Tada ste, dragi prijatelji, na putu ka izlečenju.

Back to top