Najbitniji saveti

Najvažniji saveti koje bi ste trebali primenjivati u lečenju anksioznosti jesu:

  • Nemojte bežati od svog straha! Sve što više bežite, strah će vas sve više sustizati!
  • Prihvatite sve svoje čudne senzacije i osećaje koje imate tokom anksioznosti. Nemojte se boriti protiv njih, jer tu bitku nećete dobiti. Prihvatite svoje simptome kao nešto što je prolazno.
  • Nemojte da se samosažaljevate! Nikad to nemojte da radite. Ako se samosažaljevate, probajte da analizirate zašto to radite i shvatite da vam je to veliki neprijatelj prilikom vašeg oporavka.
  • Nemojte da gubite vreme pitajući se pitanja kao što su: "Šta bi bilo da sam onda uradio to i to....?" ili "Šta ako.....?".
  • Ako imate žalost prema nečemu što ste uradili u prošlosti, razumite da će vreme i to izlečiti. Nemojte se mnogo baviti žaljenjem i nemojte se mnogo baviti prošlošću.
  • Nađite neku zanimaciju, uvek budite okupirani nečim. Nemojte po ceo dan da ležite u krevetu, pitajući se razna pitanja o "smislu života" ili "zašto vam se to sve dešava" i slično. Bitno je da u toku celog dana budete zauzeti nečim. Ali nemojte na silu i namerno tražiti neku okupaciju, već smireno i budite okupirani onim stvarima koje vas istinski interesuju. Ovo je veoma važno!
  • Shvatite jednu stvar - pobediće onaj koji VERUJE da će pobediti, a ne onaj koji to može i ume. Ako nemate veru i samopouzdanje, nemate mnogo toga. Snaga jednog čoveka mnogo više zavisi od samopouzdanja koji taj čovek ima nego diretkno od snage njegovih mišića!
  • Prihvatite svoje opsesije, koje god da imate, i budite spremni da živite sa njima neko vreme. Nemojte da im se opirete i da se borite protiv opsesija, prepustite vremenu da odradi svoje. Vaše opsesije će proći tokom vremena.

  • Ako niste u mogućnosti da prebrodite svoje probleme sami, možete potražiti stručnu pomoć, tu nema ništa loše. Naravno, ovde mislim na odlazak kod psihijatra ili slične stručne osobe. Čini mi se da je to kod nas i dalje tabu tema, ali ja zaista ne mislim tako (i ja sam sam išao kod psihijatra na nekoliko seansi i verujte mi posle svakog razgovora sam se osećao prosvetljeno). Možda vam je potrebna pomoć u vidu lekova, možda i ne. Nemate ničeg da se stidite!
  • Nemojte da merite kako napredujete iz dana u dan. Ovo je veoma bitno da ne radite. Nemojte da brojite dane, mesece i godine koliko ste već dugo "bolesni", jer ćete se na taj način podsećati na svoje probleme i održavaćete svoje stanje u podsvesti.
  • Ako postoje neka konkretna mesta kojih se plašite, jer mislite će vam se tamo "desiti nešto", ili vas zadesiti napad panike - nemojte da zaobilazite ta mesta, već upravo treba da idete na ta mesta. Vaš oporavak se nalazi na tim mestima!
  • Nemojte da vas obeshrabri ako ste često neodlučni. Ovo je normalna pojava kod svih anksioznih ljudi. Shvatite da će i vaša neodlučnost proći čim budete bolje i čim vam se samopouzdanje poveća.
  • Nikad, ali nikad ne prihvatajte totalni poraz! Nikad nije kasno da date sebi još jednu šansu. Nemojte nikad odustajati!
  • Suočite se. Prihvatite. Prepustite se. Pustite da vreme odradi svoje.

Back to top