Prestanite sa "Šta ako…" pitanjima

Šta ako se nikad ne oporavim?

Šta ako napravim budalu od sebe?

Šta ako ovo nije anksioznost, nego neka ozbiljna bolest?

Šta ako sam zauvek izgubio svoje Ja?

Šta ako nešto drugo nije u redu sa mnom… Tumor na mozgu?

Šta ako ne budem mogao da dišem?

Šta ako ću morati da se ovako mučim celog života?

Šta ako se ja jedini na celom svetu osećam ovako?

Šta ako sam ja jedini nenormalan, a svi ostali su normalni?

Šta ako više nikada neću moći da uživam u stvarima u kojima sam uživao?

Šta ako drugi saznaju za mene, ko zna šta će misliti?

Šta ako sam se zauvek izmenio?

Jel su vam poznata ova pitanja? Nisam ni mislio da nisu. Ovakva pitanja koja počinju sa "Šta ako" su apsolutno gubljenje vremena i totalno su beskorisna, to sam zaključio jer sam se i sam borio dugo vremena sa ovakvim pitanjima. To mi je postala opsesija, nekoliko dana bih se pitao jednu stvar, pa bih onda prešao na neku drugu stvar…. Sve to što me je mučilo, sve to što sam se pitao – ništa od toga se nije desilo!

Shvatite da su ova pitanja upravo ono što održava vašu anksioznost u životu! Ovakva pitanja umaraju vaš um, kome je zaista potreban odmor. Ako svaki dan pitate sebe "šta ako ovo, šta ako ono...", vaš um se konstantno koncentriše na pronalaženje odgovora na neka pitanja na koje zaista ne može dobiti odgovore. Vi praktično bombardujete svoj um ovim pitanjima i ulazite u začarani krug, i postajete sve više anksiozni.

Morate racionalno razmisliti i skontati da ovakva pitanja nemaju nikakvu korist, čak šta više ta pitanja odlažu vaš oporavak od anksioznosti. Savetujem vas da ne razmišljate mnogo o tome šta se može desiti u budućnosti, već se preorijentišite na sadašnji trenutak. Zabrinutost je jedna veoma destruktivna čovekova osobina. Sledeći put kad počnete sa "Šta ako…" pitanjima, setite se da su takva pitanja apsolutno beskorisna i da vam idu na štetu. Ne morate na silu pokušavati da se otarasite tih pitanja, samo im nemojte pridavati značaj. Tokom vremena ta pitanja će nestati i neće vas mučiti više.

Back to top