Uloga pravilne ishrane i fizicke aktivnosti u borbi protiv anksioznosti i depresije

Želeo bih ovde da vam istaknem ulogu koju pravilna i redovna ishrana, kao i fizička aktivnost imaju u lakšoj borbi protiv anksioznosti, paničnih napada i ostalog. Jedan od glavnih faktora koji utiču na nivo anksioznosti kod čoveka jeste čovekova percepcija na spoljašnje nadražaje, stimuluse. Kod osobe koja je u sebi tokom vremena nagomilavala stres, može doći do stadijuma hronične anksioznosti, što znači da je organizam pomerio granice normale što se anksioznosti tiče. Pravilna ishrana i regularna fizička aktivnost od veoma su velikog značaja za smanjenje anksioznosti i lakše podnošenje stresa, što i jeste konačni cilj.

Ishrana

Ukoliko se loše hranite, ili vam je fizička aktivnost skoro nikakva, na dobrom ste mestu. U vašoj ishrani trebalo bi da imate što više voća i povrća, dosta žitarica, npr ovas, ječam, raž itd. Takođe u vašoj ishrani trebalo bi da se nađu riba ili neki morski plodovi. Ove nabrojane namirnice sadrže sastojke koji su od esencijalnog značaja za pravilno i zdravo funkcionisanje vašeg tela. Takođe, želim da vam skrenem pažnju na nešto bitno što mnogo ljudi previđa, a to je – voda! Treba da vam postane navika da stalno pijete po malo vode. Vidite, ljudi misle da je potrebno da piju vodu samo onda kada su žedni. To nikako nije tačno. Vodu treba da pijete minimum 1 i po litar dnevno. Kad ste dehidrirani, a većina ljudi jeste, jer nemaju naviku da piju vodu kada nisu žedni, onda to samo dodatno stvara stres na vaše telo. Vama je cilj da smanjite stres, i reagovanje na stres. Imajte uvek flašicu vode pored sebe, to će vas dodatno stimulisati da pijete više vode nego inače.

Probajte da zaobiđete kafu i slične stimulanse. Ovo je od veoma bitnog značaja! Izbacivanje kafe dosta utiče na smanjenje stresa i anksioznosti. Kafa i ostali stimulansi stavljaju telo u jedno stanje plutajuće nervoze i anksioznosti i mogu veoma lako da budu okidač za lažnu uzbunu, odnosno da vas prevare i da poverujete da je prisutna neka opasnost, kada je uopšte nema (zvuči poznato?). Takođe i napici poput Koka Kole ili nekih energetskih pića mogu dosta da utiču na nivo anksioznosti kod osobe. Takvi napici sadrže dosta šećera, što stvara dodatni stres organizmu. Zapravo telo u početku oseća pojačanu energiju, da bi vrlo brzo prešlo u totalnu suprotnost, jer dolazi do naglog pada šećera u organizmu. Jednostavan savet: zaobiđite sve što deluje stimulativno na vaš organizam, uključujući kafu, koka kolu, energetska pića i ostalo. Ako pijete kafu godinama, nemojte naglo prestajati sa kafom, već uradite to postepeno.

Fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost i vežbanje dosta utiču na smanjenje anksioznosti i stresa kod vas. Kada se bavite nekom fizičkom aktivnošću, protok kiseonika kroz organizam se povećava, što kao rezultat ima lakše otpuštanje tenzije iz tela, a to kao rezultat ima jedno stanje opuštenosti i harmonije, i na taj način ste u stanju da se lakše nosite sa bilo kakvim stresom. Dok se bavite nekom fizičkom aktinošću, hormoni kao što je endorfin se luče i na taj način olakšavaju podnošenje stresa i smanjuju nivo vaše anksioznosti. Fizička aktivnost je još dobra i za stvaranje pozitivne slike o Sebi, dobra je i za socijalozivanje sa drugima, npr trčite sa nekim prijateljem i slično. Fizčka aktivnost vas takođe odvraća od svih briga koje možda trenutno imate na umu, daje vam dodatnu motivaciju da radite na sebi i da napredujete. Generalno gledano, kad se bavite nekom fizičkom aktivnošću, to vas dodatno gura u pozitivnom smeru delovanja i čini da se osećate dobro.

Kakvim fizičkim aktivnostima se baviti, verovatno se pitate? To može biti bilo šta, od jednostavne šetnje po kraju, pa sve do trčanja u maratonu sa još nekoliko hiljada ljudi. Vaša aktivnost ne mora da bude ništa teško i iscrpljujuće, ako ste na to pomislili. Da li ćete mi verovati ako vam kažem da samo jedna obična šetnja po prirodi u trajanju od 10 minuta ako se praktikuje svakog dana može u znatnoj meri uticati na smanjenje stresa i anksioznosti. U današnje vreme kad smo većinom zauzeti sedenjem u kući, ili u kancelarijama, kao da nemamo vremena da se šetamo, da hodamo.

Dakle jedna obična šetnja kroz park u roku od 10 minuta dnevno može vam promeniti stav prema mnogim stvarima koje vas muče. Jednostavno kad ste u kući i kada sedite, niste izloženi svežem vazduhu, problemi vam se nagomilavaju, i da bi ste pročistili glavu, izađite napolje i prošetajte. Videćete da ćete se mnogo bolje osećati, a usput ćete verovatno i doći do nekog rešenja za svoj problem.

Pobrinite se da izlazite napolje na šetnju minimum 3-4 puta nedeljno, i ne manje od po 10 minuta. To je apsolutni minimum koji od vas zahtevam. Neka vam to postane navika. Ne zaboravite, ako se do sada niste bavili nikakom fizičkom aktivnošću, potrebno je da sada počnete, ali da počnete lagano, dakle veoma malo u startu, i da kasnije napredujete. Nemojte odmah pokušavati da pešačite 3 sata ako se do sada niste bavili nikakvom fizičkom aktivnošću, vaše telo nije naviknuto na tako nešto! Moćićete da pešačite 3 sata, pa i više ako želite, ali to zahteva vreme, vežbu, i naravno vašu motivaciju da napredujete. Videćete kako ćete se vremenom osećati sve bolje i bolje, i imaćete želju da što više izlazite napolje i praktikujete neku fizičku aktivnost. Ako imate želju da se bavite fitnesom ili nekim sportom – još bolje, samo napred!

Zdraviji način života zasnovan na svakodnevnoj umerenoj fizičkoj aktivnosti jeste ključ uspeha za zdraviji emotivni život, kao i za lakše podnošenje problema kao što je pojačani stres. Na pravilnu ishranu i fizičku aktivnost možete gledati kao na nešto što ste Vi odabrali da bi Vama bilo bolje, odnosno da bi poboljšali kvalitet svog života, što između ostalog uključuje i lakše podnošenje anksioznosti i depresije.

Back to top